|
Kodeks lovaca Srbije
Kodeks o ponašanju lovaca
Lov je najstarija delatnost čoveka koja se oblikovala
kroz istoriju, od prvobitne zajednice do današnjeg dana.
Lov je oblikovao odnose među ljudima, uređivao ih i
usmeravao u njihovim zajednicama u nepisane društvene
norme. U evoluciji čoveka najduži deo pripada stvaranju
lovačke kulture koja se razvijala od praistorije sve do
prvih zemljoradničkih kultura na našoj planeti. Kroz
istoriju čovečanstva, lovstvo je bilo sastavni deo
svakodnevnih društvenih odnosa i odraz opšteg kulturnog
pravca. Zato su u svetu, prostorno i vremenski,
oblikovane različite lovačke etičke norme.
Kroz istoriju ljudske zajednice nastajala su, razvijala
se i poštovala nepisana pravila koja su uređivala lov,
pravo na plen, odnose među lovcima i odnose lovaca prema
divljači. To nasleđe i nepisanu kulturnu tradiciju treba
čuvati i upotpunjavati novim normama, koje je donelo
vreme ekoloških nevolja i preteće ugroženosti prirode,
čiji su sastavni deo čovek i divljač.
Kroz istoriju, lovišta u Srbiji su bila na raskrsnici
istočnih, balkanskih i zapadnih kultura. Ipak, naše
današnje lovstvo se oblikovalo, pre svega, pod uticajem
istočnobalkanskog lovstva. Zasnovan na toj tradiciji,
nastao je naš etički kodeks -Kodeks lovaca Srbije, koji
određuje prirodna i moralna pravila kao i odnose između
prava i dužnosti u lovstvu.
Aktivnosti lovaca u prirodi i u lovu odvijaju se svaki
put u drugačijim prilikama, koje najčešće nije moguće
predvideti zbog terena, vremenskih prilika, ponašanja
divljači ili lovaca i drugih ljudi kao i drugih
nepredvidivih okolnosti.
Zato lovac treba da bude spreman da odlučuje i u
nepredvidivim okolnostima, vanrednim prilikama i pri
neuobičajenom razvoju događaja, samostalno i odgovorno,
prema svojoj savesti i uvek u skladu sa normama Kodeksa
lovaca Srbije.
Nadzor države i javnosti nad lovom je otežan zbog same
prirode lova, jer se po pravilu uspešno lovi samo u
samoći, tiho i neopaženo. U lovu su odlučujući
neposredni odnosi lovca prema divljači, koji su bez
posrednika i bez neposrednog nadzora drugih osoba, što
je još izrazitije kod pojedinačnog lova. Zato je
najvažnija puna lična odgovornost svakog lovca za
sopstveno ponašanje prema prirodi, divljači i drugim
divljim životinjama, vlasnicima zemljišta i šuma i
raznim posetiocima prirode.
Lovci Srbije poštuju prirodu. Uvažavajući načela trajnog
korišćenja prirode i trajnog razvoja društva, omogućava
se uravnotežen razvoj koji zadovoljava naše sadašnje
potrebe i ne ugrožava mogućnost budućih generacija da
zadovolje svoje.
U savremenom društvu mišljenja o lovcima su protivrečna
i ponekad zbunjujuća. Zbog otuđenosti gradskih ljudi od
prirode i sve veće ugroženosti prirode, odnosi između
lovaca i divljači, time i između čoveka i prirode, su
naročito osetljivi. Mogućnost zloupotrebe moći čoveka i
lovca, znanja i tehnologije, koja može štetiti prirodi i
divljači, stalno raste. Sve to opravdava i traži od
lovstva viša etička merila nego što su bila ikada
ranije, u dugoj istoriji ljudske zajednice i lovstva.
Lovačke organizacije i lovci dužni su da neguju lovnu
kulturu, lovačke običaje i navike, koji su sastavni deo
našeg identiteta. Treba da sačuvamo tradicionalne
moralne vrednosti, da širimo i jačamo narodnu svest i
brigu o zaštiti prirode.
Uvod
Član 1.
Kodeks je putokaz i oslonac lovačkoj savesti za moralno
ponašanje i za odnose lovaca i lovačkih organizacija
prema:
- prirodi,
- divljači i drugim životinjama,
- lovačkom oružju i opremi,
- društvenoj sredini,
- lovačkim drugovima,
- lovačkim psima.
Odnos lovaca
prema prirodi
Član 2.
Lovac poštuje načelo trajnosti korišćenja prirode i tim
načelom se rukovodi u svom redovnom radu, lovu i svim
drugim aktivnostima u slobodnom vremenu.
U oblasti lovstva lovac uvek zastupa i svojim stručnim i
fizičkim sposobnostima ostvaruje načela trajnog
korišćenja prirode:
- aktivnom zaštitom životne sredine, staništa divljači i
drugih divljih životinja,
- po prirodu štetne i protivzakonite aktivnosti koje
ugrožavaju životnu sredinu
divljači, blagovremeno prijavljuje upravi lovačke
organizacije,
- pri opaženom zagađivanju ili odlaganju otrovnih i
opasnih materija, obezbeđuje
dokaze i na vreme obaveštava nadležne službe.
Član 3.
Lovačke organizacije poštuju i ostvaruju načelo
trajnosti korišćenja prirode:
- planiranjem i vršenjem aktivne zaštite prirode i
staništa divljači i drugih divljih životinja,
- uzgajanjem divljači, koje je u skladu sa trajnim
korišćenjem prirode i njenom
zaštitom,
- racionalnim korišćenjem divljači, ostvarivanjem
odstrela divljači po polnoj i starosnoj strukturi koji
je uravnotežen sa prirastom.
Član 4.
Upravljanje lovištem treba da bude brižno, zasnovano na
načelu dobrog gazdovanja, tako da se prihod ne ostvaruje
na štetu trajnosti, zaštite prirode ili zaštite
divljači.
Ostvarene prihode u upravljanju lovištem neophodno je
vraćati u lovište, kroz ulaganje u zaštitu, gajenje
divljači i zaštitu prirode.
Član 5.
Lovac se u prirodi i u lovištu kreće na način koji ne
uznemirava divljač i druge divlje životinje.
Kretanje, zadržavanje i boravak lovca u prirodi i u
lovištu ne sme štetiti prirodi.
Lovac i
divljač
Član 6.
Lovac se ponaša prema živoj ili mrtvoj divljači humano i
sa poštovanjem, u skladu sa stručnim pravilima.
Član 7.
U odnosima lovca prema divljači neophodna je etička
samokontrola. U lovu najpre treba prosuditi šta smemo, a
ne šta možemo činiti.
Član 8.
Divljač nije dozvoljeno otuđivati iz životne sredine.
Lovci su dužni da oslobode uhvaćenu divljač, da spreče
hvatanje divljači, uzimanje mladunaca ili jaja divljači
sa ciljem držanja u zarobljeništvu. Lovci mogu da
učestvuju u hvatanju divljači za potrebe naučnih
istraživanja i spašavajući divljač od elementarnih i
drugih nepogoda.
Član 9.
Lovac u javnosti čuva podatke o lokaciji gnezda, brloga,
mladunaca i zimovališta i na taj način štiti divljač i
mirne zone divljači.
Član 10.
Lovac ne sme pristati, dopustiti ili učestvovati u
mučenju ili drugom neljudskom ponašanju prema divljači i
drugim životinjama. Lovac treba da olakša muku divljači,
ako se to dogodi. Poštujući divljač, lovac treba da
spreči svaki ponižavajući odnos prema živoj ili mrtvoj
divljači.
Član 11.
U lovu, lovac je lično i moralno odgovoran za poštovanje
lovačkih etičkih normi, za stručne odluke i razborit
odnos prema divljači. Lovac treba uvek da lovi lovački
ispravno i pri tome treba da kontroliše sam sebe.
Lovac ne sme zloupotrebljavati nevolje divljači u
prirodnim nepogodama, teškim vremenskim prilikama i pri
nezgodama već treba, prema svojim mogućnostima, da
spreči i olakša nevolje divljači.
U lovu, kada se lovac dvoumi o pravilnoj odluci, uvek
odlučuje u korist divljači.
Član 12.
Lovac rukuje lovačkim oružjem brižno i sa punom ličnom
odgovornošću za sigurnost, u skladu sa zakonom.
Pre svakog hica lovac mora sa puno ogovornosti prosuditi
opravdanost hica, po načelima bezbednosti i lovačke
ispravnosti.
Član 13.
Lovac u lovu brine o svojoj i bezbednosti drugih
učesnika, pre i za vreme lova ne konzumira alkohol, vodi
računa o kretanju u lovištu, rastojanju od dugih lovaca
i pravcu pucanja na divljač.
Član 14.
Lovac nikada ne puca ako mu vidik nije čist, niti puca
na divljač ispred drugog lovca.
Lovac puca na sitnu dlakavu divljač samo kada je ona u
pokretu, na pernatu divljač samo kada je u letu i to ne
u jato već samo u jasno izdvojenu jedinku.
Lovac puca na krupnu divljač samo kada je ona na nogama
i u mirovanju, osim divlje svinje.
Član 15.
Nije lovački pucati preblizu niti predaleko, a na krupnu
divljač u glavu ili stražnjicu.
Prilikom ranjavanja divljači, lovci prvo pronalaze
ranjenu divljač, a tek potom nastavljaju lov.
Član 16.
Sitna i pernata divljač pripada lovcu koji je na tu
divljač poslednji pucao, a trofej krupne divljači
pripada lovcu koji je divljač prvi ranio.
Lovac u lovu, posle pucanja, nikada ne uzvikuje “moj
je”, kada divljač padne.
Član 17.
Lovac u lovu ne sme uloviti više divljači od broja koji
je odredio domaćin lova.
Lovinu iz zajedničkog lova učesnicima deli domaćin lova,
bez obzira ko je koju divljač ulovio. Lovac ne bira
ulovljenu divljač i ne traži od domaćina lovinu za lica
koja nisu učestvovala u lovu.
Član 18.
Lovac neće učestvovati u lovu i ostalim aktivnostima,
ako po svojoj savesti proceni da nisu uzeta u obzir i
nisu poštovana moralna načela ili zakonske odredbe. U
teškim trenucima potrebno mu je prisustvo duha i lično
razumno rasuđivanje.
Lovac i lovačko oružje i oprema
Član 19.
Lovac svoje oružje i opremu održava uvek u ispravnom
stawu.
Lovac u lov ide uredan i sa ispravnim oružjem i opremom.
Oružje i municiju lovac vadi iz futrole ili kutije, tek
kada stigne na mesto početka lova.
Lovac za vreme priprema za lov, pauze u lovu i svakog
okupljanja lovaca, oružje drži prelomljeno odnosno
ispražnjeno. U toku lova i kada puni ili prazni pušku,
lovac ne sme držati pušku okrenutu prema drugim licima.
Lovac u lovu nikada ne pozajmljuje municiju od drugog
lovca.
Član 20.
Lovac svoju pripadnost lovačkoj organizaciji, obeležava
i nošenjem lovačke odeće, svečane u svečanim prilikama i
terenske za lov.
Lovac u lovu nikada ne nosi uniforme, vojne, policijske,
vatrogasne i dr. niti maskirna odela.
Lovac, u grupnom lovu, mora imati fluorescentu traku na
kapi, kapu, ili obeležje na ramenom delu lovačkog
prsluka ili jakne, jarke, uočljive boje.
Odnos lovaca prema društvenoj
sredini
Član 21.
Lovac treba da bude časna ličnost, primernog ponašanja,
sa odgovornim odnosom prema prirodi, divljači,
društvenoj sredini, prema vlasnicima i korisnicima
zemljišta ili šuma i prema svojim lovačkim drugovima.
Svojim vladanjem i odnosom lovac treba u svojoj
društvenoj sredini da se stara za sopstveni ugled i
ugled lovačke organizacije.
Lovac treba da bude moralno nezavisan od svog socijalnog
položaja i od prilika u društvenoj sredini.
Član 22.
Lovačke organizacije, zajedno sa drugim srodnim
organizacijama, školama i nadležnim službama, obavljaju
informativnu i obrazovnu delatnost u cilju zaštite
prirode, životne sredine i divljih životinja.
Učestvovanje lovačkih organizacija i pojedinačno lovaca
sa korisnicima i vlasnicima zemljišta, šuma i voda mora
biti korektno, jer je to sastavni deo aktivne zaštite
divljači i životne sredine. Stručan, neposredni rad na
terenu, poljima i šumama, odlučujuće utiče na zaštitu i
očuvanje divljači.
Učestvovanje sa drugim korisnicima prirodnog prostora
mora biti ravnopravno i zasnovano na načelu, da je lov
sastavni deo trajnog korišćenja prirode. U spornim
situacijama lovci podržavaju i obezbeđuju zaštitu
prirode i prava divljači.
Član 23.
Lovci u svojim nastupima i na izložbama promovišu
zaštitu prirode i divljači, kulturno predanje,
tradiciju, moralne norme i lovačke običaje i navike.
Trofeje divljači izlažemo i za stručnu javnost, kao
pokazatelje prirodnog potencijala lovišta, naslednih
osobina divljači i kao merilo uspešnosti uzgoja
divljači.
Lov i ulov divljači su lični i intimni, jer se odnose
samo na divljač i lovca i zato ne spadaju u javnost.
Član 24.
U odnosu na radikalne stavove aktivista za zaštitu
životinja, koji nastupaju sa anarhičnim metodama i
zalažu se za zabranu svakog lova, lovci i lovačke
organizacije nastupaju javno, sa argumentima trajnog
korišćenja prirode, ističući važnost poštovanja odredbi
Kodeksa lovaca Srbije.
U odnosu na stavove korisnika i vlasnika poljoprivrednog
zemljišta ili šuma, koji se zalažu za prekomerne
odstrele, koji bi značili ugrožavanje opstanka vrsta
divljači, lovci i lovačke organizacije deluju stručnim
argumentima i javno. Lovci sarađuju sa organizacijama
koje se bave zaštitom prirode.
Lovci zastupaju i dokazuju valjanost svojih gledišta
argumentovano, ne ugrožavajući prava onih koji drugačije
misle.
Lovci uvek treba da imaju na umu, da su važan segment
društva i da javnost i zajednica očekuju od njih
adekvatan doprinos opštem napretku i blagostanju.
Član 25.
Lovci i lovačke organizacije uvažavaju rezultate
istraživanja u lovstvu, na području zaštite prirode i
divljači, kao i rezultate istraživanja drugih struka i
primenjuju ih u donošenju odluka i stručnom radu.
Lovac doprinosi radu stručnih i naučno-istraživačkih
organizacija, dajući korisne informacije o stanju i
promenama divljači i životne sredine.
Lovac i lovačka organizacija učestvuju prilikom
ustanovljavanja i uređenja staništa za životinje.
Član 26.
Lovac odstreljuje pse i mačke lutalica u skladu sa
važećim propisima.
Lovac može da odbije učešće u uništavanju domaćih
životinja i ako ga zamoli vlasnik ili takav zahtev uputi
bilo ko drugi.
Međusobni odnosi lovaca
Član 27.
Lovac se prema drugim lovcima ponaša onako, kako bi
želeo da se drugi lovci ponašaju prema njemu.
Član 28.
Lovci su međusobno lovački drugovi, bez obzira na
naciju, veru, rasu, društvenu ulogu i položaj ili
političko opredeljenje.
Lovac je prema lovačkim drugovima pošten i ne sme
dopustiti da materijalna korist utiče na njegov odnos
prema drugim lovcima i divljači.
Lovački drugovi međusobno ravnopravno učestvuju i pomažu
se u lovištu i u društvenoj sredini.
Lovac je dužan da redovno i stalno usavršava stručno
znanje. Svoje znanje i iskustva lovci prenose na mlađe
lovce, koji treba da poštuju iskusne i ugledne lovce i
da uvažavaju njihove savete.
Član 29.
Lovci su obavezni da poštuju i štite svoju lovačku
organizaciju.
Lovci treba da jačaju ugled, čast i dostojanstvo
lovstva, i da izbegavaju radnje zbog kojih bi se u
javnosti smanjio ugled lovstva.
U svom ophođenju, lovac mora voditi računa o ličnom
ponašanju u skladu sa načelima etike i Kodeksa lovaca
Srbije, tako da jača ugled lovaca i lovačke
organizacije.
Lovci treba da budu otvorenog srca i dobronamerni. Ne
treba da zlonamerno kritikuju mišljenja drugih lovaca.
Informacije na osnovu kojih lovci odlučuju ili čine,
treba da budu istinite, a izjave ne smeju biti lažne i
zavaravajuće. Ako se pokaže da su se ponašali pogrešno,
treba da se uvređenom i javnosti izvine.
Lovačke priče mogu učiniti veselijim društvene susrete,
a ipak ne smeju biti nikada uvredljive i štetiti ugledu
lovaca i lovačke organizacije.
Član 30.
Lovci su dužni da brane čast, ponos i plemenitu lovačku
tradiciju. Bez oklevanja treba sami da razotkriju
nezakonitosti ili nemoralno ponašanje svojih drugova i
drugih lica, ako se stvar odnosi na divljač, zaštitu
prirode ili lovstvo.
Lovac ne treba da se povezuje i podržava osobe ili
postupke koji su suprotni moralnim standardima ili
zakonu, koji mogu ugroziti prirodu, divljač, genetsku
raznovrsnost, ekološku ravnotežu ili su predmet drugih
interesa, koji nisu plemeniti i u skladu sa strukom.
Zabranjeno je postupati na način koji vređa, dovodi u
pitanje čast ili baca mrlju na stručnost lovca,
uključujući političke, socijalne, ekonomske ili pritiske
administrativne prirode.
U svakom slučaju, lovac mora sam prosuđivati o svom
delovanju i mogućim posledicama po prirodu, divljač i
lovstvo.
Član 31.
Lovac u lov nikada ne ide nepozvan, ne nudi se da ga
pozovu i kao gost ne vodi druge, nepozvane, lovce. Bez
odobrenja domaćina lova, lovac gost ne vodi svog
lovačkog psa.
Lovac i pas
Član 32.
Lovački pas treba da bude svakom lovcu lovački drug i
saradnik.
Član 33.
Lovačkog psa treba obučiti i dresirati, tako da se
osposobi za zahtevne zadatke u lovištu, ponašanje u
porodici i lovačkom društvu.
Član 34.
Vlasnik je odgovoran da svom psu obezbedi zdravstvenu
zaštitu, odgovarajući smeštaj i mogućnost kretanja.
Vlasnik treba svakog dana da obezbedi svom psu svežu
vodu i odgovarajući obrok hrane.
Lovački pas je lovački drug svom vlasniku i treba da
bude što više sa njim (u lovu i u slobodno vreme), a ne
usamljen i zatvoren.
Ostarelim lovačkim psima vlasnik obezbeđuje mirnu
starost, sigurnost i potrebnu negu.
Član 35.
Lovac, za lov i rasplod, koristi rasne obučene i zdrave
lovačke pse, koji imaju rodovnik i ocenu urođenih
osobina (ispit u radu).
Član 36.
Lovac je odgovoran za osposobljenost i ponašanje
lovačkog psa u lovu.
Lovac ne sme zlostavljati psa zbog učinjene greške u
lovu.
Lovački pas je važan lovčev pomoćnik u lovu, kako
vlasniku tako i onim lovcima koji nemaju psa, koji su
dužni da se prema psu ponašaju kao da je njihov.
Po uspešnom lovu i u slučaju kada pas nađe odstreljenu
divljač, psa treba pohvaliti i nagraditi.
Nadzor nad sprovođenjem
Član 37.
Nadzor nad sprovođenjem odredbi Kodeksa lovaca Srbije
vrši Sud časti Saveza.
Član 38.
Sud časti Saveza, pored nadležnosti utvrđenih Statutom
Saveza, obavlja i sledeće poslove:
- daje tumačenja Kodeksa lovaca Srbije,
- rešava i ocenjuje da li su pojedinačna postupanja u
skladu sa Kodeksom lovaca
Srbije,
- ostale poslove utvrđene Kodeksom lovaca Srbije.
Član 39.
Lovac ili lovačka organizacija koja bi se našla u
teškoćama, jer je uvažavala načela Kodeksa lovaca
Srbije, dobiće podršku Suda časti Saveza, drugih lovaca
i lovačkih organizacija.
Član 40.
Sud časti Saveza upoznaje stručnu i širu javnost o
svojim odlukama.
Završne odredbe
Član 41.
Sastavni deo Kodeksa lovaca Srbije je molitva za lov,
kao zakletva lovaca Srbije, koju na svečan način daje
svaki lovac.
Član 42.
Poznavanje Kodeksa lovaca Srbije i zakletve –molitve,
sastavni je deo obrazovanja lovaca i sadržano je u
ispitima lovstva na svim nivoima.
Član 43.
Kodeks lovaca Srbije stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u zvaničnom glasilu Lovačkog saveza
Srbije, listu “Lovačke novine”.
|
